Najčešće postavljana pitanja

Zašto studirati matematiku?

Matematika je privlačna na dva različita načina; ona je skup ideja koje su same za sebe fascinantne i lepe, a omogućava i razumevanje fenomena spoljnog sveta ne samo fizičkih, nego i industrijskih, ekonomskih, bioloških, lingvističkih, muzičkih i drugih zakonitosti.

Mnoga otkrića u matematici su nastala iz potrebe da se reše određeni problemi iz prakse. Velika snaga matematike leži u njenoj mogućnosti da složene probleme svede na matematičke formule iz kojih se dobija tačno ili približno rešenje. Matematika u velikoj meri razvija maštu, uči logičnom razmišljanju i jasnom i preciznom izražavanju. I pored toga što je jedna od najstarijih nauka, potreba za razvojem novih matematičkih metoda se stalno povećava, te matematika ima značajno mesto u savremenim naučnim disciplinama. Zahvaljujući tome, današnji matematičar ima široke mogućnosti za primenu svog znanja.

Zašto studirati informatiku?

Informatika, jedna od najmlađih nauka, tesno je povezana sa matematikom. Njena osnovna karakteristika je primenljivost. Zahvaljujući razvoju računarske tehnike, granice ljudskog saznanja se šire doskora nezamislivom brzinom. Savremeni život i poslovanje se ne mogu zamisliti bez računara, te potreba za stručnjacima iz ove oblasti stalno raste.

Zašto studirati na Departmanu za matematiku i informatiku?

  • Reformisane studije, u potpunosti usklađene sa odredbama Bolonjske deklaracije
  • Inovirani planovi i programi
  • Mnoštvo izbornih predmeta
  • Izborni seminari (studentski projekti), novi i aktuelni svake godine, posvećeni savremenim temama koje nisu "pokrivene" programom studija
  • Student svojim izborom predmeta stiče glavnu ulogu u definisanju dela svog plana studiranja.
  • Međunarodna saradnja (sa vodećim svetskim institucijama) u kreiranju sadržaja predmeta i kompatibilnost tih sadržaja sa univerzitetima iz EU
  • Gostujući predavači iz zemlje i inostranstva

Saradnja sa softverskim kućama - one fakultetu daju softver, knjige i delove njihovih kurseva, koji se potom koriste u nastavi i istraživanju, uz učešće profesora i studenata na značajnim skupovima u organizaciji tih kuća, organizovanje sertifikovanih kurseva i sl.

Da li je teško upisati studije na teret budžeta?

Nije uopšte. Na konkurs za upis na studije matematike i informatike se prijavljuju uglavnom đaci koji zaista žele to da upišu, znaju šta ih interesuje i čime bi želeli da se bave u životu, svesni su izazova pred sobom i dolaze pripremljeni na prijemni ispit. A Departman za matematiku i informatiku to zna i pažljivo određuje upisne kvote, organizuje pripreme za prijemni i izdaje specijalne zbirke zadataka. Godinama unazad upisujemo taman onoliko studenata koliko je predviđeno, bez stresa i problema, jer se uglavnom i prijavi približno taman onoliko đaka koliko je i planirano, i stoga najveći deo njih završi rangiranje "na budžetu".

Da li je težak prijemni ispit? Kako se spremati? Koliko je vremena potrebno?

Prijemni objektivno nije težak, postoje zbirke, besplatne pripreme na fakultetu, sve je to sasvim dovoljno da se u razumnom roku prosečan đak pripremi za ispit. Predznanje koje je potrebno ima svaki srednjoškolac koji je redovno pratio gradivo i imao neku solidnu ocenu. Uz malo ponavljanja i vežbe, ne bi trebalo biti nimalo teško upisati se na studije matematike/informatike, čak štaviše nije problem "upasti" na budžet. Prijemni se može spremati mesecima, bez žurbe, ali sadašnji studenti tvrde da im je bilo dovoljno nekih mesec dana, pa čak i manje. No sve zavisi od lične procene znanja i radnih navika svakog učenika.

Da li je teško polagati ispite?

Težinu studija studenti mogu delom sami regulisati izborom predmeta i brojem kurseva koje slušaju u pojedinoj akademskoj godini. Veliki broj izbornih predmeta garantuje raznovrsnost profila stručnjaka koje dobijamo, mogućnost da se studenti vrlo rano usmere na određene oblasti koje ih najviše zanimaju, a samim tim imaju više volje i jaču motivaciju da ispite i celokupne studije okončaju brže i kvalitetnije.
Studije nisu teške, ali se studentima preporučuje kontinualan rad kojim je (kontinualnim ispitivanjem - praktične vežbe, testovi i sl.) moguće dobiti ocene i pre redovnih ispitnih rokova.

Da li mogu da upišem/završim matematiku ili informatiku i posle društvenog smera gimnazije ili neke srednje stručne škole? Imam li dovoljno predznanja?

Naravno. Na prijemnom ispitu se pojavljuju zadaci koje može da reši učenik svake četvorogodišnje srednje škole koji je pratio gradivo matematike, ponovio ga i provežbao zadatke na pripremama na fakultetu i/ili koristeći namenski kreirane zbirke zadataka za pripremu prijemnog ispita. Normalno je da je nečije predznanje veće, a nečije manje, ali to ne znači da uz dovoljno truda i rada i student sa manjim predznanjem ne može brzo i uspešno da diplomira.

Za informatiku se često misli da je "muška" oblast? Ima li u tome istine?

Čista zabluda, bar kad je o našem fakultetu reč. Devojke se u velikom broju upisuju na informatičke smerove, postižu odlične rezultate, brzo diplomiraju i uspešno nalaze posao.

Kakve su šanse za zaposlenje nakon završenih studija matematike/informatike?

Matematičari i informatičari spadaju u danas retke stručnjake koji nemaju problema sa zapošljavanjem. Naši diplomirani studenti su se dokazali kao izvanredni stručnjaci u naučnim institutima, računskim centrima, školama, bankama, osiguravajućim društvima, industrijskim preduzećima i firmama za proizvodnju softvera. Njihovi poslodavci često komentarišu kako su veoma zadovoljni time kako rade, s kakvim veštinama dolaze sa studija, hvale ih da su sposobni, snalažljivi, da umeju da razmišljaju i da su spremni da brzo preuzmu odgovornost.